август 20, 2020

Merlot i čokolada – savršeno uparivanje

Merlot vodi poreklo iz Bordo regiona jugozapadne Francuske. Posle kabernea predstavlja najviše uzgajanu crnu sortu grožđa. Njegovo ime potiče od reči merle što znači mali kos. Najviše je prihvaćen u poznatoj bordoškoj kupaži sa kaberneom. Poslednjih godina ga vinoljupci vole kao glavnu zvezdu odležalu u buradima. Posebno su popularni ona merlot vina koja su odležavala u buradima od američkog hrasta. Ova vina su punijeg tela i intenzivnijih aroma, te su po ukusu veoma slična kaberne sovinjonu.

Kroz istoriju

Svoju popularnost u Francuskoj je stekao tek u XVIII veku. Novija istraživanja pokazuje da je direktni potomak kaberne frana(caberent franc) i karmenera.
Bordo svakako važi za glavni region ove sorte. Bolji primerci dolaze sa severne strane reke Sene, sa imanja u apelacijama Saint-Emilion, Pomerol i Fronsac. Upravo u tim apelacijama važi za dominantnu sortu. Izuzetno je popularan i zastupljen u vinogradima Kalifornije, pre svega u Napi i Sonomi. Tamo je svoju popularnost stekao krajem 1980. i 1990. godina gde su se povećali zasadi u cilju pravljenja lakšeg vina za svakodnevno uživanje. Kod nas postoje sortna vina od merloa u par vinarija koje svakako zadovoljavaju ljubitelje merloa.

Merlot trivia

Poreklo: Bordo, Francuska
Ostale zemlje: srednja i istočna Evropa, Argentina, Čile, Australija, Novi Zeland i južna Afrika.
Karakteristike: U zavisnoti od pondneblja gde se gaje prave se različiti stilovi vina. Služi prvenstveno za proizvodnju mirnih crvenih vina. Postoje tri stila: lagana, voćna i vina sa veoma malo tanina. Uglavnom su to voćna vina sa ozbiljnijom taninskom strukturom, ekstraktivna, puna i zahtevna.
Boja: Tamno crvena skoro crna
Alkohol: oko 13% vol
Arome: Voćne poput šljive, trešnje, borovnice, kupine, zatim tokom odležavanja note duvana, ratluka, kafe, karamele i čokolade.
Slaganje sa hranom: Grilovana crvena mesa, jela od divljači i gljiva, jagnjeća rebra, biftek, tvrdi sirevi, štrudla sa makom, deserti sa čokoladom.